Весникар - најнови статии

Весникар - најчитани статии

Митар Ђерић: „Не мењам мишљење – увек сам у владајућој странци“

МИЛАН ПАНТИЋ У „КЊИЗИ МОЈИХ ПРИЈАТЕЉА“ ОБЈАВИО АФОРИЗМЕ 53 АУТОРА ИЗ  EX-YU * Милан Берић: „Боли ме брига, што најављују проверу диплома. Нисам је купио на улици већ на факултету“ * Зоран М Јовановић: "Преживели смо ропство, краља и комунисте, још да прође демократија па да живимо ко људи“ * Милан Куриџа: "Много смо наде полагали у одлазак нашег председника у иностранство. А он се вратио" * Јово Николић: „Политичар је човек који се прави паметан док не дође на власт. Касније се прави луд“ __________________________________________________________        ПОЗНАТИ и цењени афористичар Милан Пантић одлучио је да сачини необичну књигу у којој би сакупио најбоље афоризме својих пријатеља и тако је настала "Књига мојих пријатеља" (афоризми без граница) у издању библиотеке "17 септембар" из Малог Зворника.        У поговору Пантић је описао како је настала ова несвакидашња књига у коју је сместио убојите, али пре свега шаљиве, духовите мисли пријатеља из Северне Македоније, Црне Горе, Србије, БиХ, Хрватске и Швајцарске.        Колегама-афориастичарима, пошто сви не прате и не користе друштвене мреже, Пантић је писао и позивао их телефоном, па се накупило веома много тих најкраћих књижевних форми и књига би била много дебља да је било потребних средстава и тако су у књигу "ушла" 53 аутора, а дело има само 273 стране.        На задњој страни корица су имена свих Пантићевих пријатеља чији се аформизми налазе у књизи.        На почетку сваког текста посвећеног по једном пријатељу су, поред цртежа њихових портрета које су радили Милорад Ранков или Момир Васић, долазило је њихово име, затим  године рођења, име града и државе у којима живе.  Затим долазе афоризми које је Пантић одабрао по личном избору.        Није ограничавао број афоризама већ је све зависило од њиховог квалитета.        "Један од разлога због којих сам се одлучио за овај пројекат је мали број новина које објављују афоризме, тако да велик број аутора до њихових страница не могу да дођу без обзира на квалитет. Просто сам пожелео да неки људи дођу у прилику да покажу да постоје" - објаснио је Пантић разлог што је сакупио и представио текстове афористичара који немају прилику да им текстови буду штампани.        Навешћу по један афоризам који су написали неки од "Пантићевих пријатеља", по мом избору, иако их поред сваког имена има значајан број.        Славица Агић: "За њега је брак светиња. Зато обично кући свраћа недељом и празницима“.        Марјан Ангеловски : "Гласаћу да премијер буде женско, па нек нас јебе колико хоће".        Јане Атанасов: "Када бираш жену, прихваташ: или да ти се попне на главу или да ти је свакодневно пуни".        Милан Берић: "Боли ме брига, што најављују проверу диплома. Нисам је купио на улици већ на факултету".        Небојша Боровина: "Вођа је искусан политичар, зна да прича дуго, а да не каже ништа".        Љубомир Булатовић: "Комшију треба гледати као оца - никад се не зна".        Момир Васић: "Имали смо фер и поштене изборе, само су резултати били лажни".        Милоје Вељовић: "Ми никад нисмо беспослени. Кад не радимо, ми србујемо".        Димитар Вилазовски: "Купио сам стан са погледом на будућност, са мога прозора види се гробље".        Владимир Влаховић: "Водили смо га под бројем један јер то је било најближе нули".        Бранко Вуковић: "Деца политичара не одлазе у рат јер су лепо васпитана. Не иду тамо где нису позвана".        Игор Дамњановски :"Никад нисам волео да правим будалу од себе а онда сам се оженио".        Зоран Додеровић: „Градња храма је трајала дуго, јер се уграђивао ко стигне".        Предраг Ђаконовић: "Плата се диже чим легне".        Митар Ђерић: "Не мењам мишљење - увек сам у владајућој странци".        Јован Зафировић: "Срби имају леп језик а Српкиње дугачак".        Горан Иванковић: "Ако не знате ништа да радите идите у политику, она вапи за таквим кадровима".        Драганче Тасески: "Како да сасечемо зло из корена кад оно почиње од врха".        Драган Илић: "Поједох се - не могу да прехраним породицу".        Нешко Илић: "Вођа се никада не супротставља свом народу. Све је по његовом."        Ненад Јефтић: "Све чисте лажи. То је еколошка држава".        Желе Јовановић: "Како је растао телевизор, тако су расле и лажи на њему".        Зоран М Јовановић: "Преживели смо ропство, краља и комунисте, још да прође демократија па да живимо ко људи".        Нада Караџић: "А где је правда? Сакрила се у рупу у закону".        Момчило Копривица: "Нисам је узимао за озбиљно, узео сам је за жену".        Милан Куриџа: "Много смо наде полагали у одлазак нашег председника у иностранство. А он се вратио".        Добривоје Лазаревић: "Народе бивше Југославије највише спаја језик - мржње."        Ненад Максимовић: "Са продајом народа завршена је и последња приватизација".        Жељко Марковић: "Сваки дан можемо добити отказ, ако поменемо плату коју нисмо добили".        Марина Аристо Марковић: "Није опозиција нема. Нема је".        Екрем Мацић: "Имате право на адвоката по службеној дужности, али судију морате сами платити".        Владица Миленковић: "Боре се против поскупљења. Краду!".        Драган Миљковић: "Жена мог живота, живи свој живот".        Радмило Мићковић: „Афоризам је суви дестилат логике".        Јово Николић: "Политичар је човек који се прави паметан док не дође на власт. Касније се прави луд".        Милад Обреновић: "Ко је прикључен на државни апарат, њему друга инфузија не треба".        Динко Османчевић: "Млади су наше златне резерве, депоновали смо их у иностранство".        Милан Пантић: "Треба стимулисати рађање деце, неко мора враћати наше дугове".        Сада, пошто је и себе уврстио међу афористичаре чији афоризми красе "Књигу мојих пријатеља", Пантић је пожелео да ова књига буде "подстрек и другима за сличне и још боље и занимљивије пројекте и да служе свима на добробит.        Вера Кондев   Категорије: ЧиталиштеНе пропусти: Don't miss

МИЛАН ПАНТИЋ У „КЊИЗИ МОЈИХ ПРИЈАТЕЉА“ ОБЈАВИО АФОРИЗМЕ 53 АУТОРА ИЗ  EX-YU

* Милан Берић:Боли ме брига, што најављују проверу диплома. Нисам је купио на улици већ на факултету

* Зоран М Јовановић: "Преживели смо ропство, краља и комунисте, још да прође демократија па да живимо ко људи

* Милан Куриџа: "Много смо наде полагали у одлазак нашег председника у иностранство. А он се вратио"

* Јово Николић:Политичар је човек који се прави паметан док не дође на власт. Касније се прави луд

__________________________________________________________

       ПОЗНАТИ и цењени афористичар Милан Пантић одлучио је да сачини необичну књигу у којој би сакупио најбоље афоризме својих пријатеља и тако је настала "Књига мојих пријатеља" (афоризми без граница) у издању библиотеке "17 септембар" из Малог Зворника.

       У поговору Пантић је описао како је настала ова несвакидашња књига у коју је сместио убојите, али пре свега шаљиве, духовите мисли пријатеља из Северне Македоније, Црне Горе, Србије, БиХ, Хрватске и Швајцарске.

       Колегама-афориастичарима, пошто сви не прате и не користе друштвене мреже, Пантић је писао и позивао их телефоном, па се накупило веома много тих најкраћих књижевних форми и књига би била много дебља да је било потребних средстава и тако су у књигу "ушла" 53 аутора, а дело има само 273 стране.

       На задњој страни корица су имена свих Пантићевих пријатеља чији се аформизми налазе у књизи.

       На почетку сваког текста посвећеног по једном пријатељу су, поред цртежа њихових портрета које су радили Милорад Ранков или Момир Васић, долазило је њихово име, затим  године рођења, име града и државе у којима живе.  Затим долазе афоризми које је Пантић одабрао по личном избору.

       Није ограничавао број афоризама већ је све зависило од њиховог квалитета.

       "Један од разлога због којих сам се одлучио за овај пројекат је мали број новина које објављују афоризме, тако да велик број аутора до њихових страница не могу да дођу без обзира на квалитет. Просто сам пожелео да неки људи дођу у прилику да покажу да постоје" - објаснио је Пантић разлог што је сакупио и представио текстове афористичара који немају прилику да им текстови буду штампани.

       Навешћу по један афоризам који су написали неки од "Пантићевих пријатеља", по мом избору, иако их поред сваког имена има значајан број.

       Славица Агић: "За њега је брак светиња. Зато обично кући свраћа недељом и празницима“.

       Марјан Ангеловски : "Гласаћу да премијер буде женско, па нек нас јебе колико хоће".

       Јане Атанасов: "Када бираш жену, прихваташ: или да ти се попне на главу или да ти је свакодневно пуни".

       Милан Берић: "Боли ме брига, што најављују проверу диплома. Нисам је купио на улици већ на факултету".

       Небојша Боровина: "Вођа је искусан политичар, зна да прича дуго, а да не каже ништа".

       Љубомир Булатовић: "Комшију треба гледати као оца - никад се не зна".

       Момир Васић: "Имали смо фер и поштене изборе, само су резултати били лажни".

       Милоје Вељовић: "Ми никад нисмо беспослени. Кад не радимо, ми србујемо".

       Димитар Вилазовски: "Купио сам стан са погледом на будућност, са мога прозора види се гробље".

       Владимир Влаховић: "Водили смо га под бројем један јер то је било најближе нули".

       Бранко Вуковић: "Деца политичара не одлазе у рат јер су лепо васпитана. Не иду тамо где нису позвана".

       Игор Дамњановски :"Никад нисам волео да правим будалу од себе а онда сам се оженио".

       Зоран Додеровић: „Градња храма је трајала дуго, јер се уграђивао ко стигне".

       Предраг Ђаконовић: "Плата се диже чим легне".

       Митар Ђерић: "Не мењам мишљење - увек сам у владајућој странци".

       Јован Зафировић: "Срби имају леп језик а Српкиње дугачак".

       Горан Иванковић: "Ако не знате ништа да радите идите у политику, она вапи за таквим кадровима".

       Драганче Тасески: "Како да сасечемо зло из корена кад оно почиње од врха".

       Драган Илић: "Поједох се - не могу да прехраним породицу".

       Нешко Илић: "Вођа се никада не супротставља свом народу. Све је по његовом."

       Ненад Јефтић: "Све чисте лажи. То је еколошка држава".

       Желе Јовановић: "Како је растао телевизор, тако су расле и лажи на њему".

       Зоран М Јовановић: "Преживели смо ропство, краља и комунисте, још да прође демократија па да живимо ко људи".

       Нада Караџић: "А где је правда? Сакрила се у рупу у закону".

       Момчило Копривица: "Нисам је узимао за озбиљно, узео сам је за жену".

       Милан Куриџа: "Много смо наде полагали у одлазак нашег председника у иностранство. А он се вратио".

       Добривоје Лазаревић: "Народе бивше Југославије највише спаја језик - мржње."

       Ненад Максимовић: "Са продајом народа завршена је и последња приватизација".

       Жељко Марковић: "Сваки дан можемо добити отказ, ако поменемо плату коју нисмо добили".

       Марина Аристо Марковић: "Није опозиција нема. Нема је".

       Екрем Мацић: "Имате право на адвоката по службеној дужности, али судију морате сами платити".

       Владица Миленковић: "Боре се против поскупљења. Краду!".

       Драган Миљковић: "Жена мог живота, живи свој живот".

       Радмило Мићковић: „Афоризам је суви дестилат логике".

       Јово Николић: "Политичар је човек који се прави паметан док не дође на власт. Касније се прави луд".

       Милад Обреновић: "Ко је прикључен на државни апарат, њему друга инфузија не треба".

       Динко Османчевић: "Млади су наше златне резерве, депоновали смо их у иностранство".

       Милан Пантић: "Треба стимулисати рађање деце, неко мора враћати наше дугове".

       Сада, пошто је и себе уврстио међу афористичаре чији афоризми красе "Књигу мојих пријатеља", Пантић је пожелео да ова књига буде "подстрек и другима за сличне и још боље и занимљивије пројекте и да служе свима на добробит.

       Вера Кондев

 

Original Link...


Tags: None
0 comments
Report        

Read On: