ВЕСНИКАР

Весникар - најнови статии

Весникар - најчитани статии

Валентин Катасонов: Маске и светски шоу (2021)

Створена је организована злочиначка организација светских размера. Показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ скоро половину човечанства (Русс Новв, 26. 8. 2021) Сећам се, у совјетско време, постојао је израз: „империјалистичка девојка за продају“.... Read More › Чланак Валентин Катасонов: Маске и светски шоу (2021) се појављује прво на Стање ствари.

Створена је организована злочиначка организација светских размера. Показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ скоро половину човечанства

Производња заштитних маски у кинеској провинцији Хубеј, 28. 2. 2020. (Фото: АФП)

(Русс Новв, 26. 8. 2021)

Сећам се, у совјетско време, постојао је израз: „империјалистичка девојка за продају“. Коришћен је у време Н.С. Хрушчова за неке нове правце у науци (кибернетика, генетика и др), који су, са тачке гледишта совјетског државно-партијског руководства, били „лажна наука“.

Но, данас, када посматрамо свеопшту психозу под називом „Велика пандемија“ (имам у виду вирусну инфекцију КОВИД-19), у сећање ми поново долази ово, већ заборављено: „девојка за продају“. Али она сада не служи империјализму, већ онима који су организовали ову психозу, рачунајући да ће помоћу ње постићи жељене резултате.

Радикална перестројка свих сфера живота друштва и човека („Велики ресет“, како ју је назвао председник Светског економског форума Клаус Шваб) као да се остварују искључиво на основу препорука… науке. Ништа лично, само наука — компас у светлу будућност, коју Шваб зове „инклузивни капитализам“.

Клаус Шваб (Фото: АП)

Али у епохи свевлашћа новца, целокупна наука се већ одавно претворила у „девојку за продају“ која опслужује „господаре новца“.

Медицинска „наука“, у том смислу, није изузетак. При томе, она није обична „девојка за продају“, већ особито опасна. Постоји изрека да се „ђаво крије у ситницама“.

Испричаћу о једној таквој „ситници“ која је довела до последица глобалних размера. Под глобалном последицом имам у виду то што су стотине милиона, и чак милијарде људи на планети, по команди — ставили маске. Наводно због заштите од корона вируса и спречавања његовог даљег ширења. Наредба је дошла од власти земаља које су, са своје стране, добиле команду од Светске здравствене организације (СЗО).

Ми живимо у време „новоговора“ о коме је писао Џорџ Орвел у роману 1984. У свакодневном и политичком говору употребљавају се нове речи које би, ради правилног поимања догађаја и прилика, требало превести на стари, разумљиви језик.

Тако, СЗО издаје земљама „препоруке“: ако то преведемо на разумљив језик — значи „команде“, „наредбе“ „директиве“. Њихово неиспуњење доноси озбиљне последице, на пример, санкције против државе. Ове „препоруке“, како нам саопштава СЗО, образују се, с друге стране, на основу „научних закључака“. Последње, у преводу на схватљив језик, значи неретко фалсификовање и обману упаковану у науколики „омотач“. Под тим „омотачем“ имам у виду следеће:

Као прво[1], особен „птичји језик“ „научних“ текстова, нејасан обичним смртницима, који прикрива прави, истинити смисао „препоруке“.

Друго, текстови ових „научних закључака“ „благословљени“ су од рецензената који имају звучне титуле (професор, доктор медицинских наука, некада, чак, и лауреат Нобелове награде за медицину). Међутим, све више је случајева у којима „титулисани“ једноставно стављају свој ауторски потпис на „научне закључке“ — не читајући их.

Треће, такве „научне“ текстове објављују у часописима за „изабране“ (тј. ауторе лојалне СЗО); обичним смртницима (тј. часним, независним лекарима) приступ овим издањима је онемогућен.

Биг медија на сваки начин покушава да представи односе медицинске „науке“ и Светске здравствене организације на следећи начин: „наука“ чини „открића“ и формулише „закључке“, а СЗО их разматра и оваплоћује у својим „препорукама“.

А заправо, све је обрнуто: не врти пас (наука) репом, већ реп (СЗО) врти пса (науку).

СЗО добија новац и наруџбине од Фонда Била и Мелинде Гејтс. Затим овај новац и наруџбине предаје „титулисанима“ у замену за њихове потписе. Створена је организована злочиначка организација светских размера. Дакле, показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ — скоро половину човечанства.

Бил Гејтс (Фото: intermagazin.rs)

Као што је познато, СЗО је још у пролеће прошле године, разаслала свима „препоруке“ о неопходности масовне примене маски. Нису све земље испуниле (бар не у потпуности) ову „препоруку“. У низу земаља лекари су иступили са сумњом и чак замеркама на њу. Такве сумње су изражене и у Русији.

Тако, у мају прошле године, шеф Катедре за микробиологију, вирусологију и имунологију „Првог МГМУ Сеченов“, академик РАН Виталиј Зверев, наступио је против апсурдног захтева власти да сви морају носити рукавице и маске. Такође, ставио је под сумњу сврсисходност дезинфекције улица различитим препаратима.

Што се тичи маски, Зверев је изјавио да оне могу бити чак и опасне за здравље:

„И после два сата маска се претвара од средства заштите у средство ширења инфекције: јер код нас, осим корона вируса, у ваздуху се налази и маса свачега — бактерија, гљивица које се спуштају на маску, таложе, а онда вас могу заразити. Да, баке на пример, неће куповати нове маске, већ ће једну користити све време.“

Таквих сумњи и противљења „препорукама“ СЗО о ношењу маски, од стране угледних лекара, било је на хиљаде у целом свету.

СЗО је пожурила да појача своју „препоруку“ о маскама наручивши, негде у априлу-мају прошле године, истраживање о ефективности маски. Истраживање је оперативно спроведено и његови резултати објављени у јуну 2020. године у једном од најмеродавнијих медицинских часописа The Lancet.

Пун назив публикованог материјала гласи: Physical distancing, face masks, and eye protection to prevent person-to-person transmission of SARS-CoV-2 and COVID-19: a systematic review and meta-analysis (Физичка дистанца, маске за лице и заштита очију ради спречавања преношења SARS-CoV-2 и COVID-19 са човека на човека: систематски преглед и метаанализа).

Аутори материјала — читав колектив ауторитета из разних земаља, око стотину професора, доктора и носиоца свих могућих „титула“. Упада у очи да материјал не представља опис резултата неког специјалног и самосталног истраживања, већ компилацију бројних, већ постојећих публикација — укупно 29 студија.

Фото: Небојша Марјановић

За мене, човека који је далеко од медицине, наравно, текст је био веома тежак. Ипак, пада у очи његова еклектичност и неуређеност материјала, све је „слепљено“ на брзину, делови нису нарочито повезани. Многи закључци и формулације су конструисани по схеми: „с једне стране; с друге стране“, типа: „Мож‘ да бидне, ал‘ не мора да значи“.

Чиновници СЗО су из материјала изабрали оно што им је било потребно. И свим земљама послали ново циркуларно писмо са везом ка часопису The Lancet: наводно, при коришћењу маски ризик заражавања вирусом SARS-CoV-2 и COVID-19 смањује се за 80% (истрчаћу се и приметити: слична тврдња, јасно изражена, у примарном извору — не постоји). Произлази да нема никаквих сумњи да режим маски треба задржати и чак појачати. Наведена публикација у The Lancet постала је крајња истина у корист диктатуре маски у свету, коначна истина која не подлеже ревизији.

Као и увек, у свету се нашло немало професионалаца који добро разумеју „птичји језик“ „лекара од ауторитета“, и који су открили истински садржај поменуте публикације у журналу The Lancet. Дакле, ови професионалци су се дрзнули да изврше ревизију чланка и испоставило се следеће — резултати ревизије укратко изгледају овако:

  1. Од 29 студија, анализираних у публикацији The Lancet, њих седам су необјављене, и нису прошле неопходну стручну оцену. У складу с тим, по правилима СЗО, оне не могу бити коришћене као упутства или водич за клиничку праксу.
  2. Од 29 студија размотрених у истраживању само четири су посвећене вирусу SARS-CoV-2 (ономе што се у средствима информисања зове „COVID-19“); осталих 25 студија посвећене су вирусу SARS-1 или вирусу MERS, који имају потпуно другачије карактеристике преношења (преносе се, готово искључиво, тешко оболелима у условима хоспитализације).
  3. Од четири студије које се односе на вирус SARS-CoV-2, две су нетачно тумачене од стране аутора метаистраживања Lancet; једна студија је неубедљива; једна посвећена респираторима N95 (FFP2), а не медицинским или платненим маскама (онима које власти зову „средство заштите од COVID-19“).
  4. Од 29 публикација само се три односе на оцену ефективности маски у условима боравка човека ван медицинских установа, на такозваним „јавним местима“ (на улици, у продавницама…).
  5. Након детаљнијег проучавања, испоставило се да се једно од њих, ипак, односи на коришћење маски у „медицинском окружењу“; једно истраживање је засновано на непоузданим изворима (резултат је телефонске анкете); једно је показало да нема користи од ношења маски на „јавним местима“. На крају, најважније: ни једна од поменутих студија се не односи на случај SARS-CoV-2.
  6. Сами аутори прегледа у Lancet-у признају да је аргументованост тезе о могућности маски да заштите човека од вирусне инфекције (у том смислу и од вируса SARS-CoV-2) „на јавним местима“ — „слаба“. У свим истраживањима укљученим у преглед, закључци су направљени на основну обичних „посматрања“.
  7. Ниједна од 29 студија није резултат такозваног рандомизованог контролисаног истраживања (РКИ). Метод РКИ се пре свега користи у медицини (понекад и у социологији). Реч је о истраживању на основу експеримента чији је циљ да смањи број извора систематских грешака у провери ефективности нових метода лечења или профилактике болести. Ово се постиже путем случајног распоређивања субјеката у две или више група, са различитим односом према њима, да би се извршило упоређивање добијених резултата.

Једна група — експериментална — оцењује утицај, док се друга — која се обично зове контролна група — кардинално од ње разликује или тиме што не трпи утицај или се примењује плацебо, у исто време.

Ефективност лечења или профилактике се оцењује помоћу упоређивања експерименталне и контролне групе. Дакле, аутори приказа у журналу Lancet на много страна су се довијали и филозофирали поводом маски, при чему нису користили уобичајени и лекарима јасан метод РКИ. Но, ни у једној од 29 студија укључених у чланак није наведено истраживање које би макар наговестило РКИ метод.

Фото: Кристијан Карисиус/ДПА

И ту смо! Открива се циљ преваре која добија све веће размере.

У првој фази око сто медицинских ауторитета ставља свој потпис испод „научног прегледа“ објављеног у ауторитативном академског часопису Lancet. Наравно, научници нису отворено лагали. Они су фушерисали. Узгред, граница између лагања и несавесности веома је условна. Фушерисали су јер никакве јасне препоруке о маскама нису могли да формулишу.

Мени се чини да би научници, ако би до краја били искрени и доследни, морали да кажу следеће: у истраживањима приказаним у 29 студија нема одговора на питање о маскама. Такво истраживање мора бити спроведено да би се ставила „тачка на и“. Али таквог закључка нема. То је лаж на првом нивоу.

У другој фази СЗО прихвата истраживање. Машући њиме, указује на потписе око стотинак светски медицинских ауторитета, и издаје своју „препоруку“: „Све, без изузетка, „обути“ у маске!“. „Тако је рекла наука!“ То је производња лажи на другом нивоу. Или лаж на квадрат.

У трећој фази „препоруке“ СЗО прихватају власти готово свих земаља света и издају наредбе: „Сви, без изузетка, да „обују“ маске!“. „Тако је рекла СЗО!“ То је производња лажи на трећем нивоу. Или лаж на куб.

Лаж се множи геометријском прогресијом, шири се светом слично ланчаној реакцији, не наилазећи, скоро, ни на какво противљење.

Наравно, покушаји да се заустави овај талас предузимани су и предузимају се. Чак и многи чиновници СЗО, како се испоставило, нису спремни да подрже нову и коначну „препоруку“ о обавезном ношењу маски, без изузетка.

Дванаестог јула прошле године дописник BBC Newsnight за медицинска питања, Дебора Коен (Deborah Cohen), написала је на Твитеру:

„Из различитих извора нам је јављено да комитет СЗО, разматрајући доказе, није подржао маске, но препоручио их је због политичког лобирања. Одговарајући на наше питање СЗО ово није демантовала.“

Упада у очи да је у децембру прошле године СЗО објавила циркуларно писмо, у којем упозорава о различитим „нежељеним ефектима“ ношења маски, као што је отежано дисања и осип на кожи.

Но, поменуто циркуларно писмо СЗО из неког разлога остало је готово непримећено. Државе су пустиле у погон машину свеопштег „обувања“ својих грађана у маске, не допуштајући никакво попуштање. Чиновници су одлучили да буду „већи католици од папе“. То јест, да подрже оштрији режим маски од оног који проистиче из циркуларних писама СЗО.

Један од оних који су пре годину дана пажљиво анализирали лаж о маскама, док је још била у почетној фази (тј. публикацију у часопису Lancet) је професор епидемиологије на Универзитету у Торонту Петер Џуни (Peter Jueni). Он је истраживање СЗО назвао „методолошки погрешним“ и „суштински бескорисним“.

Пролазница са маском испред катедрале Нотр Дам, 26. 9. 2020. (Фото: Луис Џоли/АП фото)

Педантни аналитичари, користећи официјелну статистику оболевања од корона вируса у разним земљама и на разним територијама, успели су да дођу до закључака непријатних по организаторе „Велике пандемије“: маске не помажу у борби са вирусом. А често и повећавају број оболелих.

На пример, у августу прошле године у САД била су обнародована следећа запажања. У америчкој држави Канзас, у 90 округа у којима није обавезно коришћење маски ниво заражавања корона вирусом је нижи него у 15 округа у којима је на снази наредба да се користе маске (овде). Да би сакрило ову чињеницу, министарство здравља Канзаса покушава да манипулише званичном статистиком и приказивањем података.

Изненађујуће је што су после објављивања студије наручене од СЗО о маскама, лекари у низу држава спровели независна испитивања ефективности маске као средства заштите од вируса. Било је неколико истраживања. При томе, реч је о квалитетним рандомизованим контролисаним испитивањима (РКИ).

Посебно треба издвојити истраживање данских лекара, чији је кратки опис објављен у октобру 2020. године. Истраживање је трајало приближно пола године (почело у априлу 2020), а у експерименту је учествовало шест хиљада људи.

Хенинг Бундгард (Henning Bundgaard), професор и главни лекар Краљевске болнице (Rigshospitalet), један од руководилаца истраживања, по његовом завршетку са задовољством је изјавио:

„Ово је највеће истраживање ове врсте у свету, и очекујемо да ће постати важан фактор у доношењу нормативних решења која се тичу коришћења маски“.

Материјали испитивања су послати у три најугледнија медицинска часописа — The Lancet, The New England Journal of Medicine и часопису Америчке медицинске асоцијације (the American Medical Association’s journal — JAMA). Поменути журнали одбили су да објаве податке РКИ које су добили дански научници вршећи квалитетне експерименте. Узрок је очигледан: истраживање није показало да маске имају било какав ефекат у заштити од вируса.

Постоје и други начини подршке атмосфери лажи, када је реч о маскама. Неки научници са „нестандардним“ погледом на маске, просто су бановани (или, као се сада каже, „исечени“) у електронским издањима.

А ево и мишљења енглеског лекара доктора Клер Крејг (Clare Craig), која пажљиво прати тему везану за маске у условима пандемије корона вируса. На Твитеру је написала:

„Сад се налазимо у атмосфери свеопштег лова на вештице. Наука, која по дефиницији захтева дебату, не може да постоји у таквом окружењу.“

У праву је: у оваквој средини наука се претвара у „девојку за продају“.

P.S. Онима који желе да размисле о феномену маски у савременом животу препоручујем да се упознају са радом познатог енглеског лекара Вернона Колмана (Vernon Coleman), који се већ пола века бори са разним мистификацијама и обманама у сфери медицинске науке. Његово име је добро познато, не само у Енглеској, већ и у целом свету.

Колманов рад је насловљен: „Докази да маске за лице доносe више штете него користи“ (Proof That Face Masks Do More Harm Than Good) (овде, овде, овде). Узгред на интернeту постоје преводи овог рада на руски језик под називом: „111 доказа да маске више штете него користе“.

Навешћу мисао којом Вернон Колман закључује свој рад:

„Нема апсолутно никаквих научних разлога за ношење маски, ни под каквим околностима. Мистификација COVID-19 представља тест IQ (показатељ нивоа интелекта — В.К.). Свако ко носи маску, пошто је проучио доказе, очигледно није прошао тест.“

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 10. 9. 2021)


[1] Птичји језик је фразеологизам који означава говор преоптерећен терминима и тешким, врло сложеним формулацијама, разумљив малом броју људи или потпуно неразумљив. Аутор овог израза је професор астрономије Московског универзитета Димитриј Матвејевич Перевошчиков (1788—1880) који је на овај начин окарактерисао језик руских философских дела (1820-1840), препун термина и формулација разумљивих само „посвећенима“ (прим.прев.).

Categories: Преносимо

ИЗВОРНАТА ОБЈАВА...


Ознаки: Нема
0 мислења
Пријави        

За читање: